PRISTUP JAVNOSTI RADU SUDA

Javnost rada suda ostvaruje se objavljivanjem sastava sudskih veća, odnosno označavanjem postupajućih sudija, davanjem obaveštenja o toku postupka zainteresovanim licima, obaveštavanjem javnosti o radu suda putem sredstava javnog informisanja, objavljivanjem sudskih odluka i načelnih pravnih stavova.

Predsednik suda, sudije i sudsko osoblje su, u skladu sa odredbom člana 97 stav 1 Ustava RS, i Sudskim poslovnikom  dužni da obezbede potrebne uslove za javnost rada suda i odgovarajući pristup medijima u pogledu aktuelnih informacija i postupaka koji se vode u sudu, vodeći računa o interesima postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku.

Takođe, odredbom člana 97 stav 2 Ustava RS, je regulisano da radi čuvanja tajne, zaštite morala, interesa maloletnika ili zaštite drugih opštih interesa je moguće isključiti javnost.

Naime, u pogledu ograničenja prava na informisanje i izveštavanje javnosti o sudskom postupku, odredbom člana 3 Zakonika o krivičnom postupku, je regulisano da su državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni  da se pridržavaju pravila, da niko ne može biti smatran krivim za krivično delo dok to ne bude utvrđeno pravnosnažnom odlukom nadležnog suda i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i načelo sudske nezavisnosti.

Tokom parničnog postupka, veće može isključiti javnost tokom cele glavne rasprave ili tokom jednog dela, ako to zahtevaju interesi čuvanja službene, poslovne ili lične tajne, interes javnog reda ili razlozi morala, kao i što može isključiti javnost u slučaju kad se merama za održavanje reda predviđenim Zakonom o parničnom postupku ne bi moglo obezbediti nesmetano održavanje rasprave (član 307 Zakona o parničnom postupku). U postupku u bračnim sporovima isključena je javnost (član 351 Zakona o braku i porodičnim odnosima), kao i u postupku u sporovima iz utvrđivanja i osporavanja očinstva, kao i u sporovima radi poveravanja maloletne dece na čuvanje i vaspitavanje isključena je javnost (član 373 iz istog).

FOTOGRAFISANJE, VIDEO I ZVUČNO SNIMANJE

Fotografisanje u toku suđenja i javno objavljivanje fotografija odobrava predsednik veća, sudija na osnovu prethodno date saglasnosti stranaka i ostalih učesnika u postupku.

Fotografisanje i snimanje u sudnici, nakon pribavljenog odobrenja, obavljaće se pod upravom predsednika veća na način koji obezbeđuje nesmetan tok suđenja i red u sudnici.

Video i zvučno (magnetofonsko) snimanje na glavnom pretresu u krivičnom postupku i javno prikazivanje (reprodukovanje) snimka van slučajeva regulisanih odredbom člana 179 ZKP-a, obavlja se po odobrenju predsednika Vrhovnog suda Srbije, uz prethodno pribavljanje mišljenja predsednika veća, sudije i saglasnost stranaka.

Naime, istražni sudija može odrediti da se izvođenje istražne radnje snimi pomoću uređaja za zvučno ili optičko snimanje i o tome će prethodno obavestiti lice koje se saslušava, a optička snimanja se ne mogu vršiti na glavnom pretresu, osim kada za pojedini glavni pretres odobri predsednik Vrhovnog suda Srbije. Ako je snimanje na glavnom pretresu odobreno, veće može iz opravdanih razloga odlučiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju. Pored toga, istražni sudija može dozvoliti da učesnici postupka koji imaju opravdani interes pomoću magnetofona, snime izvođenje istražne radnje. Snimci se ne mogu javno prikazivati bez pismenog odobrenja stranaka i učesnika snimljene radnje.

OSTVARIVANJE PRAVA NA PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

U skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja («Sl.glasnik RS» br.120/2004) javnost ima pravo na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolaže sud «radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva» (član 1).

Navedeni Zakon definiše da je informacija od javnog značaja « informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastale u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti,  sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna» (član 2).

Prema članu 5 ovog Zakona, sud je obavezan da informaciju od javnog značaja učini dostupnom, tako što će zainteresovanim licima omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, kao i njegovo kopiranje i čak slanje kopije dokumenta poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način, ako postoji takav zahtev.

Ako zahtev ne sadrži navedene podatke, odnosno ako nije uredan, ovlašćeno lice suda dužno je da pouči tražioca uputstvom o dopuni kako da te nedostatke otkloni. Ako tražilac u roku od 15 dana od dana prijema uputstva to ne učini, a nedostaci su takvi da se po zahtevu ne može postupati, sud donosi zaključak o odbacivanju zahteva kao neurednog, Protiv ovog zaključka nema prava žalbe.

ODLUČIVANJE PO ZAHTEVU

U smislu odredbe člana 16 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sud je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, obavesti tražioca o posedovanju informacije, stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju dokumenta. Ukoliko nije u mogućnosti da to učini u navedenom roku, dužan je da tražioca o tome obavesti i da odredi naknadni rok za postupanje po zahtevu, koji ne može biti duži od 40 dana.

Ako sud odbije da, u celini ili delimično, obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da donese rešenje o odbijanju zahteva i da to rešenje pismeno obrazloži.